Међународна група научници открила је на фосил на пећинског лава старог између 160.000 и 190.000 године једну од најстаре до с’д познате зарасле тешке повреде куде животиње, саопштија је Универзитет у Падову. Истражување, објавено у научан часопис „Кватернари интернешенал“, урадено је на фосилну коску над лакат на пећинског лава пронађену у пећину Канегра у Словенију, преноси Анса.

Фосил се млого дуго чувао у Музеј Ђовани Капелини на Универзитет у Болоњу, куде је доспео у току Други свецки рат, ал до с’д неје се детаљно проучуваја.

Научници су уз помоћ на рачунарску томографију (ЦТ) испитували унутрашњос на коску и утврдили да је животиња преживела млого тежак прелом.

Снимци су показали да је сунђерасто коштано ткиво сасвим променило облик да мишићи на предње ноге мож работе. Иако је прелом зарасја, коска је остала малко чољава.

Како казује Елена Геко од Департман за геонауке на Универзитет у Падову, главна ауторка на текс, коска је после повреду постала пократка нег куде здраве јединке, док је дел на који се врзују мишићи од рамена добро ојачаја како би поднео поголем терет. Истраживачи казују да је животиња после повреду морала преживљава у млого тешки услови.

Претпоставља се да се пећински лав неколко недеље крио од могући непријатељи, ко што су хијене и други лавови, и да се једва ранија и пија воду, док је чекаја да повреда зарасте, б’ш ко што работив дан’шњи лавови у Африку.

Научници истицав да се овакво нешто пронаоди млого ретко, јел су до с’д пронађене млого малко коске на пећински лавови на које се јасно видив промене због болес, док су трагови од повреде јоште поретки.

Кустоскиња на геолошку збирку на музеј Мичела Контеси казала је да овој откриће потврђује колка је научна вреднос на музејске збирке и показује колко савремени начини на испитување мож омогућив да се нешто ново сазна од давну прошлос.

Извор: НИН