Кому е спорт само паре и награде, тија е залутал у туја причу. А овова преди вас е једна права спортска. И че ви се допадне, бш.

Зимсће олимпијсће игре „Милано – Кортина 2026“. Биатлон.

Надметање е преди сам крај, све е веч јасно окол медаљете, а њи тројица полк, ама сигурно, приоде до циљ.

Француз Фабијен Клод и Американац Кембел Рајт тегај решили да намерно малко успоре и да сачекају момка што беше на сам крај на тркуту, Никола Романин из Италију.

Сачекали га, па станули.

Па дојде њи у памет кво да направе:

„Е, ајде да се тркамо, да видимо кој е најбрз у спринт!“

И, тркали се.

На радос на публику, станули у „нисћи старт“, колко мож на сћијете, па на „три, четри, сад!“, кренули да си напраје онова што им беше с’н – по победу на Олимпијсће игре.

У туја „трку оди животат“, Француз Клод победи, иако че у књиђете пише „заузел 27. (двајес и седмо) место на Зимћке олимпијсће игре Милано/ Кортина“. Друђи беше (ил, ако не умејете да се играте, претпоследњи на Зимћке олимпијсће игре 2026) – Италијан Романин, а бронза, што мож да се види само у срцето, припаде на сви што истинсћи обичају спорт, на Американца Рајта. Онија што се не разбирају у спортат че речу: „Ама он беше последњи на Игрете!“ Ама…

На таквија убаво рече Мика Антић:

„Бегај одовдек, из наш сокак, кад не умејеш да сањаш!“

Извор: РТС