К’д дођу ладни д’ни, најлако је да се појача грејање. Ал искуство из скандинавске земље показује да пријатна температура у кућу не зависи с’м од термостат, нег и од тој колко добро кућа чува топлоту која се направи.

Дугачке и оштре зиме утицале су на тој како се куће граде и уређују на север Европу. Добра изолација, спречување промају, користење материјали који чувају топлоту, ал и на прв поглед малечки детаљи, ко што су завесе и теписи, мож направе голему разлику.

Дебеле завесе несу с’м украс

Преко зиму тканине несу с’м за лепоту. Подебеле завесе мож намале ладноћу покрај прозори, док теписи праве да у собу буде попријатно, нарочито у куће с’с патоси који се брзо ладе.

К’д су зимски д’ни сунчани, завесе и ролетне треба се отворе, да светлос и топлота на сунце уђу у собу. К’д падне мрак, треба се затворе, јел такој се ладноћа која дооди од прозори помалко осића.

Важно је, међутим, да завесе не прекривају радијатори, јел такој мож сметају да се врућ ваздук шири врз собу.

Спречување промају прави голему разлику

Чак и к’д грејање ради с’с пуну снагу, ладан ваздук кој улази кроз прозори и врата што не заптивају добро мож направи да у собу буде млого непријатно. Нарочито у постаре куће треба се провери у какво су стање рамови, спојеви и гуме за заптивање. Ако се смене гуме које су дотрајале и затворе пукотине, топлота се мож помалко губи без големо улагање.

Тој, наравно, не значи да преко зиму не треба се ветри. Уместо прозор неколко сата да буде отворен „на кип“, подобро је да се на кратко отвори широм и соба убаво да се проветри. Такој се ваздук брзо смени, а ѕидови и намештај се млого не оладе.

Старе пећке су чувале топлоту дуго по ложење

У старинске скандинавске куће биле су важне големе пећке од камен ели циглу. Оне су док се ложи скупљале млого топлоту, а по тој су гу полак отпуштале, чак и к’д ватра престане гори.

Тој је због такозвану топлотну масу. Материјали ко што су камен, цигла и бетон мож приме млого топлоту, па гу по тој полак врћају у собу.

Ипак, топлотна маса неје замена за изолацију. Чак и дебели ѕидови ће изгубе топлоту ако кућа нема добру изолацију на кров, ѕидови и патос, ели ако прозори и врата лоше заптивају.

Важно је и куде се наоди намештај

И распоред на намештај мож утица на тој како се соба загрева. Голем кауч, комода ели неки други комад намештај, поставен одма испред радијатор, мож спречи да се топлота правилно шири.

Затој около радијатор ели други извор на грејање треба се остави довољно слободан простор.

Собе које се ретко користе не мора буду загрејане на исту температуру ко дневна соба. Ако се затворе врата, полако мож се одржава друкчија температура у поједини делови на кућу. Ал поладне собе ипак треба редовно да се проветравају, да се намали опаснос од влагу и буђу.

Шта се мож направи без голем трошак

Прво се треба провери дал ладан ваздук улази куде прозори и врата. Дотрајале гуме за заптивање мож се смене, а сунчева топлота преко д’н да се искористи такој што ће завесе и ролетне остану отворене.

Увечер треба се затворе, а на ладни патоси мож се туре теписи. Треба се провери и дал намештај ели завесе заклањају радијатори.

Ипак, ако је у собу ладно чак и к’д грејање нормално работи, проблем мож буде млого поголем — лоша изолација ели топлотни мостови, места преко која топлота полак искача. У тај случај завесе, теписи и друга проста решења неће мож надокнаде големи губици на енергију.

Б’ш је тој једна од главне поуке на скандинавски начин на грејање: неје најважно с’м да се направи што више топлота, нег да се спречи без разлог да искача из кућу.

Извор: Блиц