На границу с Мађарску, Предраг Искреновић

Прочитај ми вест

Идемо на работу за Беч. Пун аутобус, сви понели ракију и иде у круг, по цел аутобус. Док се фраша врне до власника има за још један глић. Тугу утепујемо. Јутре беше и слава, на неки у аутобус и крсна слава.

Дођомо до границу, Мађари ни узимав по пет евра да ни не дирав, да ни не претришав, које терамо за Аустрију у аутобус. Али сад, никој не дава пет евра, јер немају ништа сем јело и флашу ракије.

Наљутише се Мађари и кажу: „Сви напоље и сви узните своје торбе, и станите поред њи.“

Изађомо, узедомо торбе, стадомо покрај торбе. Мађари бркају, мешају да нешто нађу. Кад нађу флашу ракију више ил чајне кобасице, викав ни: „Тамо у онај контејнер баците.“ Неки иду носив, остављав. Мађари си тој после узну и поједу и попију.

Кад дође ред на Мићу Шпикуланта из Житорађе. Отвори торбу а оно, мајке мила, прасе. Печено прасе, 27 до 28 кила, најубаво.

Сви занемемо и ми и царинарници. Гледамо једно 5-6 секунде никој не прича. Кажу Мађари, баци у контејнер. Мића вика не сутра ми је крсна слава, понеја сам, ово ми је за гости на славу у Беч, не га бацам.

Мађари му узеше пасош. Они не давав пасош, Мића не дава прасе.

Мића вика, народе излазите сви из аутобус да си изедемо прасе. Распросну столњак на асвалт, стави прасе, и поче га кида с руке и дава на сваког путника.

Боље да га ми овде изедемо но Мађари. И такој и беше, што је било лепо испечено, фино посолено, а кожица му реска. Све га изедомо а коске фрљимо у онај  мађарски контејнер.

 

Одломак из књиге „Фатио маглу“

Предраг Искреновић, Владичин Хан

Извор:
{{ reviewsTotal }}{{ options.labels.singularReviewCountLabel }}
{{ reviewsTotal }}{{ options.labels.pluralReviewCountLabel }}
{{ options.labels.newReviewButton }}
{{ userData.canReview.message }}

Најчитаније вести