Дивљете животиње нестањују млого брзо.
За последње 52 године, број на дивље животиње које се окају кичмењаци, и које су научници пратили, у просек се смањил за 73 посто, ама, примери како су се опоравиле зелена морска корњача, плаворепа туна, тигар и афричћи слон показују дека заштита на природуту дава нећи резултати. Това пише у Извештај за стање на планету за 2026. годину, који е објавила Светска организација за заштиту на природу (WWF).
Зоолошко друштво из Лондон прикупља податци о живот на дивље животиње на цел свет. Тува су обуватене 35.803 групе животиње које окају кичмењаци, оди 5.790 врсте, које су научници пратили од 1970. до 2022. годину.
Најмлого су се смањиле дивље животиње које живе у реће, језера и друђе слатће воде – за 85 посто. После њи иду животиње које живе на суво, с’с 69 посто помалко, па онеја у море, које има 59 посто помалко, пренел е „Шпигел“.
Главни разлог за това е што животиње губе места куде живе, а и онај места што су остала све су у полоше стање. После това дооди млого трошење на природна богатства, промене на време и климу, загађење и разне болће.
Оди Светску организацију за заштиту на природу (WWF) орате дека се број на скоро половину проучаване групе животиње неје смањил. При 43 посто теја групе на животињете има све повише, а при 7 посто број е остал исти.
Ама, там куде се број на животињете смањује, губитак е млого поголем него што е повећање там куде ђи има све више. Затова се, ка се све збере, види дека се на цел свет њин број у просек смањил за 73 посто.
Најголемо смањење забележено е у Латинску Америку и на Кариби, куде ђи има 95 посто помалко. После њи иде Африка с’с 80 посто, па Азија и крајеви окол Тихи океан с’с 49 посто.
У Северну Америку број се смањил за 28 посто, а у Европу и Централну Азију за 23 посто.
Оди Светску организацију за заштиту на природу (WWF) орате дека природа млого страда због това како се производи и троши рана и енергија, ама и због това како се располага с’с паре. Ама, орате и дека се тува веч нешто мења. Почиње почесто да се користи енергија оди слнце и ветар, како и оди друђи извори који мож стално да се обнављају. И у пољопривреду се уводи работа која помалко штети на природуту, а онија што работе с’с паре почињају да увиђају колка штета мож да настане к’д се природа уништава и климата мења.
Директорка на Светску организацију за заштиту на природу Кирстен Шуијт, казала е дека опоравак на некоје врсте животиње показује кво све мож да се постигне ка се човеци удруже и длго работе на заштиту на природу. Позвала е и да се промени начин на који работе предузећа и свете привреднете гране које највише доприносе на уништавање на природу.
Вршилац на дужнос извршног директора на Светску организацију за заштиту на природу Адрије Лорис Палентини, казал е дека примери из нашти крајеви показују дека природата мож да се обнови и дека се това веч види. Као пример навел е врчање на слободан ток на реће у слив на Дунав, заштиту на места куде живе морсће животиње и бољи услови на риболов у Јадранско море, како би се рибе сачувале и за убудуће.
Извештајат е објавен неколко д’на преди да почне 17. састанак на земљете које су потписале Конвенцију на Уједињене нације за заштиту на разне врсте животиње и биљће (ЦОП17), у Јерменију, преноси Танјуг.
Извор: Политика
