Малечка радња за оштрење на мајстора Ласла Војнића једна је од ретке старе занацке радионице у град која је опстала. Иако ради сваки дʾн, кад мајстор Ласло буде турио катанац на радионицу, у коју ручно оштри ножеви и друга сечива, овај занат ће има исту судбину ко и млоги други, јел нема млади мајстори.

Ласло Војнић је основно за овај занат, ко и за млоги други занати, научио у „Аурометал“, де се запослио још 1976. годину.

– Несам имао учитеља. Одма су ме бацили у ватру да се сам снаодим. Гледао сам како стари, мајстори сʾс искуство раде. Слушао сам ги и радео како су ме саветовали. Сви су там били сарадљиви, па смо једни на други помагали – почиње да прича Ласло Војнић Зелић, кој има 69 године.

– Било је тој озбиљно предузеће сʾс различити занатлије. Там сам испеко занат – додаје он.

Мајстор Ласло је 1995. годину преузео једну радионицу за оштрење и од тад се бави сам сʾс овај стари занат од кој данʾс радо казује.

– Пре 15 године, Министарство на економију ми је издало сертификат за ручно оштрење ножеви и други сечива. Поносан сам на тој и, колко знајем, једини сам у град сʾс тај папир. – наставља он.

– Волим моју радионицу. Туј сваки дʾн има млого занимљиве приче. Баш сʾд наоштри нож кој сам скоро оштрио. Донесе га човек, одма препозна да сам ја радео, међу иљаду ножеви препознајем мој, кад сам видео да се оштрица искривила одма сам знао да је шунка у питање. Муштерија ме питала како сам погодио – смеје се и прича овуј причу.

Иако је у заслужену пензију, од радионицу и занат не одустаје. Ће ради, вели, докле год га здравље служи. Како казује, посо има на претек.

Иако ће ножеви и маказе увек има, оној што ће у будућнос фали, још сʾд се види, тој су оштрачи. Млади не занима да уче овај стар занат, па ће и он, ко и млоги други, да изумре, сигуран је Ласло.

– Готово је. Овај занат нема никакву будућнос. Има још неколко њи што оштре сʾс машине. Ал млади не ги занима овај занат – завршава он.

Извор: Блиц