Хипогеум је малко позната мрежа на подземна светилишта и тунели на Малту коју су Енглези, а по њи и Малтежани, дуго време пажљиво чували од очи на јавнос.

Од време на време је отварано сам светилиште на улаз које доказује да ниједна античка култура неје могла под земљу да исклеше и угради камени блокови тешки неколко десетине тоне. Дуго време се мислело да су египатске пирамиде најстари архитектонски објекти. Ипак, најрана светилишта на Малту из неолит постара су за около иљаду године од наводни датум на кој су, како се сматра, изградене чувене пирамиде у Гизу.

Од најголеми блокови од камен изградена су светилишта. Модерни алати и текнике би се и данʾс намучили да изграде такво нешто. Како су овија тешки камени блокови померали пре шес иљаде године, ће остане тајна.

Потсићамо да метални предмети или алати на Малту из тој доба несу пронађени. Мрежа на светилишта под земљу коју зову Хал Сафлиени, или Хипогеум, како је повише позната, ипак је млого узбудљива.

Кад су га 1902. годину открили и претставили на свет, био је право изненађење за археолози. Светилишта и просторије под земљу су буквално урезане у подземље од камен.

Туј су пронађене коске на повише од седам иљаде људи и затој се мисли да је Хипогеум у ствари голема гробница.

Трагови на “загонетни људи” који су изградили хипогеум ги нема. Исто такој су чудни и трагови од колица на камени путеви на Малту од пре но што је човек открио точак. Малтешки Хипогеум је једʾн од најузбудљиви објекти на списак на УНЕСКО.

Иако је Хипогеум толко посебан, ипак су сам улазне просторије биле од време на време отворене за јавнос.

Дешавали су се и тајанствени нестанци у лавиринти под земљу, па се кроз историју радело на тој да се од овија објекти помалко зна.

Мож се прође под земљу од једʾн на други крај острво, ал је влада затворила сви улази. Како се прича, разлог је тај што се група ученици сʾс учитељицу који су ушли у лавиринт под земљу изгубила и никад се несу врнули.

Извор: Архео-аматери Србије