Мачевање је борилачки спорт у кој се два такмичара надмећу сʾс посебни мачеви, уз обавезну заштитну опрему. Циљ је да се противник погоди на дозволен дел на тело и такој освоји појен. Иако потсића на стари двобоји, мачевање је данʾс модеран, брз и прецизан спорт у кој се свако пипање снима сʾс електронски уређаји, па судије и публика мог јасно виде кад је направен погодак.
Има три основне дициплине: флорет, мач и сабља. Куде флорет појен важи сам ако се противник сʾс вр оружје погоди у труп. Куде мач се мож удара у скоро цело тело, па су борбе често поопрезне и сʾс посложене текнике. Куде сабљу се појени добијају и сʾс вр и сечиво, а мета је горњи дел од тело, де спадају и глава и руке. Затој свака дициплина има друкчији ток, правила и начин како се напада.
Противници се мачују на тесну стазу која се зове писта. Она је дугачка 14 метра и широка 1,5 метар. Такмичари борбу почињу од обележене линије. Ако некој у току мачевање пређе задњу линију сʾс обадве ноге, противник добија појен. У групну фазу меч најчесто траје до пет појена или најмлого три минута. У директно испадање бори се до 15 појена, кроз три дела од по три минута, сʾс паузе између њи. Ако је резултат нерешен, игра се још минут да некој победи.
Како се добијају појени, тој зависи од дициплину. Куде флорет и сабљу важно је такозвано право на првенство за напад. Тој значи да неје доста сам да се пипне противник, већ се гледа и кој је правилно почео напад. Куде мач га нема тој правило, па обадва такмичара мог освоје појен у исто време ако се погоде у исти тренутак. Због тој мач делује помирно, ал тражи голему усретсреденос, стрпљење и да се добро процени сваки покрет.
Опрема у мачевање има голем значај. Такмичари носе маску, јакну, панталоне, рукавицу, дугачке чарапе и додатну заштиту за тело. За електронско бележење погоци користе се и каблови и проводљиви делови на опрему. Због строга правила и добру заштиту, мачевање је безбедан спорт, иако на прв поглед делује опасно. Млого је важно да је такмичар сталожен, да се загреје и да се поштује оној што судија одлучи.
Такмичења мог буду појединачна и групна, а деле се и по узрас: кадети, јуниори, сениори и ветерани. Историја на мачевање је млого дугачка, јел је настало из вештину на борбу сʾс мач.
Некад су се сʾс мачеви тепали и бранили, а по тој је умешнос да се рукује сʾс мач постала дел од обуку, углед и спорт. Савремено спорцко мачевање развило се у Европу, а Међународна мачевалачка федерација, позната ко ФИЕ, основана је 1913. годину. Мачевање је укључено у све модерне Олимписке игре од 1896. годину, док су се жене у олимписко мачевање почеле такмиче 1924. годину.
Најважна такмичења у мачевање су: Олимписке игре, Свецко првенство, континентална првенства, ко и турнири на Свецки куп и Гран при.
У овај спорт несу важни сам брзина и кретање, већ и тој како такмичар сам себе смирује, размишљање и тачнос.
