Плес је, ко и музика, језик на цел свет. Оној што не мож да га кажемо сʾс речи надокнађује нашо тело сʾс плес. Посебно кретање на тело, његови одредени положаји, изрази на лице, уста и очи, све тој збори од човекову ћуд, и од његови осићања. Сʾс плес се мог искажу мисли, доживљаји, обичаји, мож се покаже да се сʾс некога млого добро разумете.
Ако је плес оратење без речи онда он постоји откад постоји и човек. Млоге историје на уметнос истицају да је плес најстара уметнос и да је увек био туј за сви слојеви на друштво кроз целу његову историју.
У прве културе, ко што је Стари Египат, плес се врзувао за природу и богови. Плесало се за добру жетву и величање богови кроз ритуални плесови.
У Стару Грчку плес је био саставни дел од културу, ал и физичко спремање за спорт.
У Стари Рим се плесало у славу на богови, ратови, гладијаторске игре, саране, жетве. Грчка је на њега млого утицала.
Центар на друштвени живот у средњи век био је европски двор, на кој се забављало племство. Витештво и трубадури млого су утицали да се развију основни кораци. Сви плесови су имали госпоцко држање, и млого различити плесни кораци.
Ренесанса је млого важна за уметнос, друштвени живот и плес. Ренесансни плес је имао два правца: плес на кметови и сељаци и дворски плес на племство. Дворски плес се развија у изабрано друштво (градови, дворови, палате, салони) и саставен је од држање, одмерени кораци и посебни покрети на тело.
Најголем успех плесови постизају кад је владао Луј XIV у Француску. Поред Француску, у тој време, колевка за развој на плес била је и Италија.
У другу половину на XVII век, најмлого се развијао балет, док се на двор и даље играју друштвени плесови.
У романтизам плес се сели у плесне дворане, што служе за забаву. Плешу се полке, валцери, кан-кан, мазурка.
На почетак на XX век појављују се плесови из Америку. Плеше се из забаву и креће да се развија ко спорт. Губи се балецка текника и покрети су поприродни. Изграђују се големе дворане за плес, развијају оркестри што су свирали одговарајућу музику, организују се прва такмичења.
Друштвени плесови су најмлади и циљ су ги забава, опуштање и дружење.
Извор: Прва
