Корак до вештачки живот: Прва вештачка ћелија која се сама размножава у лабораторију

Прочитај ми вест

Научници казују да су се јоште малко приближили до стварање живот „из ништа“, тј. од нулу, пошто су направили ћелију која користи лабораториски створену ДНК да се рани, расте и размножава.

Истраживачи казују да су такој прв пут од нулу изградили ћелију која мож да се рани, расте и разможава ко природне ћелије. Овуј вештачку ћелију – у лабораторију направену биолошку ћелију целу изградену од неживе кемикалије – назвали су „SpudCell“.

Овај напредак мож уведе свет у доба на организми израдени по наруџбину који се понашају ко живе машине, како пише Си-Ен-Ен.

SpudCell је прв вештачки склоп кој се мож рани, расте и размножава ко права ћелија, према тај текс што је објавен у среду, ал кој јоште неје оцењен.

Иако је направена у лабораторију од беживотне кемикалије, овај вештачка ћелија мож се понаша скоро сасвим исто ко и живе ћелије – рани се, расте, размножава и преноси њен генецки материјал на наредни нараштаји.

Вештачке ћелије израдене су од кемијски спојеви и сматра се да су овеј прве које показују цел ћелијски круг кој обуфата рас, умножување генецки материјал и делење с’с које настаје нов нараштај на ћелије. Вештачке ћелије помагају на истраживачи да сасвим разумеју како се понашају живе ћелије – шта једу, а шта ги не треба за живот.

Овој разумевање унутрашњи процеси на живот мож млого помогне у медицински истражувања, истражување свемир и млоге друге области на науку. Овај текс дава могућнос да се развију вештачки организми осмислени и направени за производњу лекови, рану, гориво и други корисни материјали. У исто време расветлио би једно од најдубоки научни питања – како одредени склопови на неживу материју преоде праг и постају живи.

Водитељка на истражување Кејт Адамала, синтетичка биологичарка од Универзитет у Минесоти, и њејзин универзитецка истраживачка група направили су ћелију дел по дел од неживи кемијски елементи. Резултат је ограничен и слаб модел на вештачку ћелију, ал ће мож помогне на научници да подобро сфате порекло на живот, па би можда мого да се „програмира“ да помогне у решавање ели ублажување последице на неки од најголеми биолошки проблеми на свет.

Извор: Блиц

Извор:
{{ reviewsTotal }}{{ options.labels.singularReviewCountLabel }}
{{ reviewsTotal }}{{ options.labels.pluralReviewCountLabel }}
{{ options.labels.newReviewButton }}
{{ userData.canReview.message }}

Најчитаније вести