Свако ко је икад трчао по лопту или скакао у воду зна једну истину. Спорт боли. Питајте било ког ко се бавио сʾс било какву физичку активнос и ће чујете приче од уганућа, модрице, па чак и сломене коске. То је једноставно део на игру. Ал, неке активности прелазе границу на уобичајен ризик. Оне улазе на територију де грешка не значи само повреду. Она значи могућ фаталан исход.
Шта уопште дефинише опаснос у спорт?
Ово питање звучи једноставно, ал одговор је све сам не то. Ако гледамо укупан број повреде, вероватно би се изненадили сʾс сазнање да се чирлидинг и пецање налазе у сам вр. Ако узмемо у обзир број људи који се баве с одређену активнос, падобранство делује статистички побезбедно од фудбал.
А број на смртни случајеви? Ту ствари постају стварно мрачне. Пењање на Еверест, на пример, носи стопу смртнос која се тешко упоређује сʾс било шта друго.
Проблем је што не постоји централизована база подаци која би све ово обуфатила.
Амерички фудбал можда не делује ко кандидат за листу најсмртоноснији спортови, ал историја говори друкчије. Пре неколко деценије, смртни случајеви на утакмице несу били реткос. Главни кривац? Судари сʾс главе без одговарајућу заштиту.
Дан’с је опрема млого боља. Ипак, потреси на мозак, преломи коске и повреде врат остају свакодневница. Играчи носе последице млого године после завршену каријеру.
Рагби иде подалеко. Мања заштитна опрема, тринес (или петнес) играчи по тим који се сударају сʾс пуну снагу. Искидани лигаменти, ишчашена рамена, сломене коске. Све то спада у очекивани ризици.
Роњење на дах изгледа спокојно и елегантно. Та лепота крије бруталну статистику. Између 2006. и 2011. годину забележене су 417 несреће у ову дисциплину. Од то 308 са смртни исход.
Сурфовање на големи таласи привлачи адреналински зависници из цел свет. Утапање, разбијање од подводне стене, губитак оријентацију у пену. Све то чека они који прецене своје способности.
Рафтинг на дивље воде нуди сличну комбинацију на узбуђење и опаснос. Чамац на надувавање, дивља река, оштре стене које вребају испод површину. Чак и одлични пливачи могу да заврше у невољу кад ги вода избаци из чамац на погрешно место.
Ауто-трке носе специфичну врсту на ризик. Стотине кила метал, брзине од преко 240 километра на сат, тврд асвалт кој не опрашта грешке. Статистика каже да је шанса за смртни исход у судар око један према сто. Од 2001. годину, преко 40 возачи изгубили су живот на стазе широм свет.
Мотоциклистичке трке подижу све на повећи ниво. Возач нема челични кавез око себе. Нема зона на деформацију која би ублажила ударац. Ту је само он, мотор и нада да ће све прође добро.
Планинарење на велике висине доноси статистику која тера на размишљање. Шанса од један према десет да погинете док покушавате да освојите највиши хималајски врхови. Само на Еверест забележени су 297 смртни случајеви од први покушај пењање 1922. годину.
Слободно соло пењање (Фрее соло) по стене претставља чис облик на љуцку храброс. Или лудос, зависи од перспективу. Пењач без икакву опрему осим ципеле. Без конопци, појасеви, сигурносни системи. Свака грешка мож да буде последња.
Спорт увек носи елемент на неизвеснос. Та неизвеснос је део на оно што га чини да буде узбудљив. Али, постоји разлика између здрав такмичарски дух и активнос де свака грешка мож буде последња. Избор увек остаје на појединца. Само је важно да тај избор буде информисан.
Извор: Спортклуб.н1инфо
