Сигурно знајете да је овија д’ни у Србију једна од најголеме светиње за ришћани – тој је Часан појас на Пресвету Богородицу. Које је у ствари овој?

Toј је појас кој је по легенду припадаја на мајку на Исуса Риста – на Богородицу Марију. Појас је, како се верује, она сама исплела од длаке од камилу, чува се у манастир Ватопед на Свету Гору и тој је једино што има сачувано из цел њен живот.

К’д је она умрела, Свети Тома је у њен гроб пронашја сал т’ј појас, то је све што је од њу останало к’д је она васкрснала. Он га је узеја и чуваја.

Појас је прво чуван у Јерусалим, а у 4. век су га пренели у Кападокију. После тој су га турили у сандук од злато и однели у Цариград, куде га несу вадили све док неје дошло време на владавину на Лава Мудрога.

Како људи верујев, т’г је појас излечија царицу Зои за коју неје бија лек, а она је од захвалнос на Богородицу што гу је излечила, с’с златан конац извезала цел појас и он и дан’с такој изгледа.

Појас је бија у Цариград све до 12. век, к’д је цар на Бугарску Асам поразија цара Исака 1185. годину, украднаја појас и однеја га у Бугарску.

У 14. век ов’ј вредан предмет је дошја у руке на нашега кнеза Лазара, који га је чуваја ко очи у главу. Кнез Лазар је бија т’ј кој је ов’ј појас, заједно с’с парче од Часан крс, поклонија на манастир Ватопед на Хиландар.

Полажање на појас на Пресвету Богородицу се празнује од средину на 12. век. Код православци се слави 12. септембра. У наши крајеви ов’ј празник највише поштујев мужеви и жене који не мож имав деца. Они т’ј д’н идев у цркву да се помолив на Богородицу и верује се да ће ги услиши молитве и даде деца.

Извор: Историјски забавник