Српска православна црква и верници дан’с славе Свету великомученицу Марину, у народ познату како Огњена Марија. Рука њу се чува у светогорсћи манастир Ватопед. Народ ђу поштује како борца за ришћанску веру и заштитницу на жене. На дан’шњи д’н строго се не работи ништа, а нарочито се не работи по поље.

Света Марина се родила на крај на трећи век, за време на цара Диоклецијана, у Јужну Анадолију, у Антиохију. Њојни родитељи несу верували у Бога. Крстила се ка е имала дванајес године, па се затова башта њу одрекао оди њу.

По верување, ка се крстила и примила ришћанску веру, Света Марина се заветувала дека никад нема да се удава и дека че за Исуса Христа и живот да си даде.

Ка е имала шеснајес године, одбила е да се удаде и неје се одрекла оди веру у Господа Исуса Христа. Затова су е најгоре мучили, а после ђу погубили с’с мач, за време на цара Диоклецијана.

Мошти на овуја светитељку постале су чудотворне и исцелитељсће. Некад су биле у Цариград, све док несу дошли крсташи, а дан’с се њојна рука чува у светогорсћи манастир Ватопед.

Њојне мошти и дан’с народ поштује. Верује се дека Огњена Марија увек чује молитве и помага на болни, без разлику коју веру имају.

Светитељку најчесто приказују с’с крс и палму у руће, како знак на њојно мучеништво. Под нође њу е змај, а често се позади њу виде и куће у пламен.

Обичаји и верувања

Огњену Марију неће православне фамилије славе како крсну славу. Иако у црквен календар овија празник неје обележен с’с црвено слово, народ га млого поштује.

По народно верување, Огњена Марија е сестра на Светог Илију, кој кажњава с’с громови, па и она спада у огњевити свеци.

По верување, она крије оди брата ка му е празник, да се оди радос и славље не заборави и с’с громови не уништи цел свет. Ама и Огњена Марија кажњава с’с огањ, па је по това и добила име.

У народ се и дан’с орати за огањ, што е у празнични д’ни ка е било млого жега спалил жито, сено и куће на човеци што су работили на Огњену Марију.

Овуја светитељку славе сви што су имали штету оди гром и олују. Народ казује: „Кој слави Огњену Марију, сигуран е у летину.“

Обичај е да се на овија празник, ка „гори небо и земља“, не работи ништа, а највише се не работи по поље. Никој не работи, а нарочито жене, пошто се верује дека на овај д’н нијед’на работа не доноси срећу.

У народ се орати дека на Огњену Марију „не ваља ни конц у иглу да се удене.“

Извор: РТС