Јо-јо је проста играчка стара млого године, а најпозната је постала у прву половину на 20. век. Има две једнаке округле плоче које су удаљене једна од другу не повише од неколко милиметра, а поврзане су с’с штапче на које је причврстена танка врчка. Игра се такој што се у руку (обично с’с прс протнут кроз омчу) држи слободан крај на врчку, а по тој се рука полак трза и пушта да играчка падне. Округле плоче се с’с трзање на крај врчку почињу заједно окрећу док намотавају ели одмотавају врчку около штапче. Поспретни играчи овој мож понављају млого дуго и у млого различити смерови.
Најстар јо-јо направен је 440. године п. н. е. Пронађена је грчка вазна с’с цртеж кој приказује дечака кој се игра с’с овуј играчку. Други грчки списи из тај период казују да се играчка правила од дрво, метал ели теракоту. Историски списи из Филипини описују ловци у 16. век који су користили камен на конопче, и с’с њег из крошњу на дрвеће гађали животиње под дрво. Камен се к’д се промаши врћао до ловца.
Иако више неје међу главне играчке ко у прву половину на 20. век, дан’с се одржавају разна такмичења у играње с’с јо-јо.
Реч јо вероватно потиче од илокански израз yóyo, ели сличне речи на Филипини.
Прво јојо предузеће
Годину 1928, Педро Флорес, филипински досељеник у Сједињене Државе, отворио је Јо-јо производно предузеће у Санта Барбару у Калифорнију. Работу је почео с’с десетину играчке, које је направио с’с руке; до новембар 1929. Флорес је работио с’с два додатна предузећа у Лос Анђелес и Холивуд, која су заједно запошљувала 600 радника и правила 300.000 играчке дневно.
Сам Дубинер је име „Јо-јо” убележио ко заштитан знак у Ванкувер у Канаду 1932. годину, а Харви Лоу је победио на прво Свецко јо-јо такмичење у Лондон у Енглеску. Годину 1932, почели су се праве и швецки Калмартрисан јо-јои.
Годину 1933, јо-јо је забрањен у Сирију, јел су млоги мештани били сујеверни и верували да је он крив за тешку сушу.
Извор: Википедија
