Како је Пољска постала пољопривредни првак у Европу – од национално тржиште до трпезу широм ЕУ

Прочитај ми вест

Успех на пољску пољопривреду лежи у снажну организацију на фармери, задружни модел у главни сектори и дугорочну државну подршку. Очување млекарство, улагања у млади и прилагођавање према зелену агенду ЕУ омогућили су на Пољску да одржи конкурентнос и стабилну производњу.  

Голем део од успех на пољску пољопривреду заснива се на висок степен на организацију и међусобну сарадњу пољопривредници. Захваљујући на заједничко деловање, успели су да ограниче увоз на украјинско жито, обезбеде додатни потстицаји у току ковид кризу и одложе примену поједини управни захтеви који несу били у склад сʾс њихови интереси.  

Најјасан пример на такву слогу видљив је у очување и стабилнос на млекарски сектор. Власници две од три најголеме пољске фирме за прераду млеко и производњу млечни производи организовани су у удружења што личе на задруге, што је омогућило да се боље контролишу производња и тржиште.  

Због то проблем на вишак сирово млеко готово да не постоји, а држава је ову позицију додатно ојачала сʾс увођење програм за бесплатне школске ужине, кој истовремено потстиче потрошњу и подржава домаћу производњу.  

„Тели смо да променимо прехрамбене навике на нашу децу – смањимо унос нездраву храну и повећамо потрошњу млечни производи, воће и поврће. Почели смо пре 20 године. Просечна потрошња млечни производи повећала се скоро двапут. Деца која су била у пројекат на почетак, сад су родитељи који уче своју децу да здраво једу“, каже Пјотр Корначов из пољски Национални центар за подршку на пољопривреду.  

Брига за млади препознатљива је и у оквир на пољопривредну политику, кроз мере које потстичу генерацијску обнову села. Држава финансира комплетно опремање новоосноване фарме, док се значајна сретства истовремено улажу у развој на сеоску инфраструктуру и унапређење услови за живот на село.  

Станислав Швитека, син на пољопривредници и доцент на Факултет за пољопривреду и биотехнологију у Познањ, указује да држава има голем интерес да млади задржи у сеоске средине, јер су управо они најспремни да одговоре на нови, „зелени“ захтеви и стандарди на савремену европску пољопривреду.  

„Постари пољопривредници су уплашени, а за млади је зелена агенда изазов. Примећујемо да је веома прихваћена обновљива обрада на земљиште, ко дел од ‘еко-стил’ пољопривредни план на Европску унију. Пољопривредници увиђају да су идеје за озелењивање добре за њи и да ги помажу у борбу сʾс климацке промене“, закључује Швитека.  

Извор: РТС 

Извор:
{{ reviewsTotal }}{{ options.labels.singularReviewCountLabel }}
{{ reviewsTotal }}{{ options.labels.pluralReviewCountLabel }}
{{ options.labels.newReviewButton }}
{{ userData.canReview.message }}

Најчитаније вести