У време к’д је важија најстар календар на стари Римљани, по кој је година почињала првог марта, авгус је бија шести месец по ред па се такој и зваја – Sextilis тј. “шести”. У тој доба Sextilis је имаја с’м 29 д’на, ко уосталом и јануар, април, јун, септембар, новембар и децембар. Март, мај, јул и октобар су имали по 31 д’н док је фебруар имаја 28. Све укупно било је 355 д’на у годину што је било скоро па исто ко лунаран календар. Ал пошто се природа понаша онакој како се креће Сунце (а не Месец) морало се кад-тад пређе на соларан календар кој има 365 д’на.
Тој се десило у 45. годину пре нову еру ко Цезарово преуређување календар. Година је добила додатна 11 д’на такој што су на јануар, септембар и новембар додата по два д’на па су они од т’д имали по 31 д’н, а април, јун, Sextilis и децембар су добили по јед’н д’н. Дакле „шести“ месец је од тад имаја 30 д’на.
У 45. годину на стару еру римски Сенат је у час на Јулија Цезара месец Quintilis назваја Јулиус. Неко време после тој, у 8. годину пре Христа, Сенат је одлучија да и Октавијан Авгус, Цезаров усвојен син и наследник, а онда и прв цар на Рим, добије месец па је Sextilis променија име у Аугустус.
Тај на прв поглед скроз обична одлука имала је неколко последице по цел календар. Како је т’д Sextilis имаја „с’м“ 30 д’на (дакле јед’н д’н помалко од јул) одлучено је да се од фебруар одузме јед’н д’н и дода на авгус. Ал т’д је испало да три месеца заред (јул, авгус и септембар) имав 31 д’н што неје било једноставно, па су се десиле још неке промене.
За авгус јоште и овој:
• Од давнина се врели д’ни на авгус викају „пасји д’ни“ што се доводило у везу са ѕвезду Сиријус.
• 23. августа у стар Рим се обележуваја д’н на бога Вулкана (казали би имали су славу).
Извор: Static astronomija
