Дођу три другара у кафану и један љут на овуј двојицу. Вика, дере се, кафана завни ко опера. Он вика по њи а они као озбиљни, ћутив. Ће ги потепа.
Приближим се ја, и овом што је љут и срдит на ову двојицу, питујем га могу ли да му помогнем нешто. А он ми се јада: „Е чика Педо, овој су ми другари из детињство, одрасли смо заједно, ко браћа смо. А сад, да те питам како би се ти осећао да оћеш да се жениш и другари ти налазе девојке. На интернет покажу ми слику и ја одем, а оно неје тај девојка но нека сасвим друга. Гледам, муцам, гледам у њу, гледам у телефон, па побегнем. Тој ли су ми другари, А они ме возив сас кола, и чекав ме и гледав од куде пут, не улазив у авлију. Јоооо. Тој су ми радили три пута. Па тој ли су ми другари, а сад оћев и четврти пут, еве питај ги.“
Ја ги пита: „Што радите бре тој с другара?“
Они се засмејаше, али обећаше да је сад права на слику по четврти пут.
Не знам крај ове приче, дал је стварно била права.
Одломак из књиге „Фатио маглу“
Павле Искреновић, Владичин Хан
