Сем на положајника, кому се за Божич још купују поклони – кво е права мера за најрадосан празник за Хришћани?
Сено под астал, слаткиши и доручак – тека изгледа дом коди Плавшићи на Божич преди годину. Сергеј, најстар унук, бил е положајник и плни му били џепови с’с слаткиши, те ђи после подели с’с брата си и сестру си.
„По обичај ка се унесе слама на Бадњи д’н, по сламу се поврљају ореси и слаткиши за деца“, наведе етнолог Весна Маријановић.
Понапред поклони правили сами човеци, па се по това гледало колко вреде.
“Това све се припрема: требе неко време да се наштрика и капа и да се направи колач. На Бадњи д’н домаћице месиле чесницу и пециво – шаку, кику, за онолко човека колко ђи има у домаћинство. Онда су месиле и колач за положајника, по централну Србију и Шумадију он е имал облик круг, и ка он отиде из кућу, добије дар и тури га на шубару, на вр главу“, објашњава Маријановић.
Поклони несу више чоколаде, мандарине, јаблће и ручк. Купују ђи по тржни центри. Све некакви скупоцени парфеми и торбе.
„Јесје да се начин на даривање променил с’с време, ама това е негде поради утицај од културу, ама и поради друштвене мреже. Тува нам е негде одма турен притисак, највише код помлади, да код њи ништа неје убаво, ништа неје довољно добро, те мисле да е при сви друђи побоље и посрећно у породице. И помлади и постари, па и деца знају да на интернет покажу који поклони оче да имају и да њина мера дооди бш из теја кутије што ђи отварају“, истиче психолог Јована Стојковић.
Све това се млого променило. Оно што е сигурно, јесје да че јутре породице ручају заједно, па кво год било умотано у украсни папир, поди јелкуту или у ципелете.
Извор: РТС
