Ћирилица се званично користи у дванајес државе, у које живе окол двеста педесе милијона човека. Убавило и вреднос на това писмо, кроз савремени уметничћи израз, приказали ученици на Школу за примењене уметности на традиционалну, годишњу изложбу у шабачку Библиотеку.
Кроз векови се мењала. Од стари рукописи до савремени фонтови, постала млого повише од графичћи знак – дел на традицију на једну заједницу. На млади аутори им е голема инспирација.
„Изабрала сам реч с’с коју че се бавим, и това е екологија, на врљене ствари дадо нов живот, екологија е реч што е иста на сви језици и исто се писује”, рече ученица Ања Исаковић.
„Ја сам избрал слово Р и мојата главна реч е ‘реч’. Током истражување сазнал сам дека млого државе на Балкан, Балтик и на северну и средњу Азију користе или су користиле ћирилицу, па сам избрал да заставете оди свете теја државе ставим на мојето слово”, рече ученик Алекса Петровић.
Оно што е остало на времето преди нас, како се работи и решења оди преди нас што дрући дадоше, има ђи на изложбуту што веч двајес четри године заједно праве шабачка Библиотека и Школа за примењене уметности.
„Радови на изложбуту ‘Ћирилица, светска и наша’ спајају разни народи. Нашти ученици, кроз слово и графем на нашту ћирилицу, ама и на ћирилицуту оди друђи народи, оживели свако слово – оно е стануо прича, ћирилицата е добила ново лице, покрет, боју и облик”, рече Невенка Ђокић, директорка на Школу за примењене уметности.
„За ћирилицуту е посебно што ђу има и у државе како Монголија и Таџикистан, а што несу од тој словенсћи дел на језици. Това е млого старо писмо што се раширило меџу словенсћи народи оди православну веру и негде окол дванајести век стануло званично, па и једино писмо при њи”, рече Јелена Подгорац Јовановић, директорка на шабачку Библиотеку.
У шабачку Библиотеку изложили су радови на ученици оди сви профили што се уче у Школу за примењене уметности. Това како се словата слагају показано е на разни облици и украсило површине на разни материјали, од артију и платно до дрво, глину и камик.
Извор: РТС
