Иако су дан’с пошколоване него што су биле преди и повише присутне на тржиште за работу, женете по цел свет још увек зараде помалко паре него мушкарци. По процену на стране организације, разликата у зарадете у цел свет е окол 20 посто.
У Србију права за женете у последње деценије млого су проц’втела. Још у време на бившу Југославију женете су на папир имале право на работу и да изуче школу, ама су разлиће у платете и у могућнос да проц’вту биле поголеме него дан’с. Ама и дан’с, неједнакос постоји и види се и у зарадете.
Податци оди Републичћи завод за статистику казују дека разлиће у платете меџу мушкарци и женете млого се виде и дека женете у Србију зараде окол 14 посто помалко паре.
„Това се, на моју срећу, не виде у јавни сектор, ама при приватници се това јасно види“, рече Татјана Мацура, министарка без портфељ задужена за облас оди родну равноправнос.
Тека су, како орати министарката, често женете у ситуацију да добивају помалко паре него мушкарци за исту работу.
„Млого често се дешава да млође жене на разговор за работу питују какви су њи планови за приватан живот, па ђи питују и дали планирају брак, деца и слично, и мешају се у њине одлуће тека што праве притисак на њи. Све това се дешава само затова што женете често не знају дека има закон што не дава на газдете да ђи питују такво“, рече Мацура.
Разлози што женете зараде помалко паре су млођи, од това што женете почесто се работе работе што се помалко плачају, па до това дека има помалко жене на руководећа места.
„Још увек се млого работи на това да се има плна једнакос. Това се види и у економију, у то колко женете укључене у привреду, дали су на чело на некоје предузеће и дали имају право да одлучују. Ако оратимо за судство, има млого жене у тија систем, оне суде, оне су тужиоци. Ама кад се гледа кој управља с’с судови и тужилаштвата, тува ситуација неје иста. Мислим да се това види на разна места куде се одлучује“, рече Милан Антонијевић, повереник за заштиту равноправнос.
Разлика у плате у ЕУ
И Европска унија у коју очемо да улезнемо има проблем с’с туја разлику. Брисел преко разни закони и програми покушава да помогне да женете не зависе оди никога за парете.
Бш това е једно оди правилата које земљете што очу да улезну у Европску унију, меџу њи и Србија, гледају да исплне па да могу да улезну у Унијуту.
„Тачно е да ђу разликата у платете има и у земљете у Европску унију, а има ђу и у Србију. Мислим да неје бш добро да за исту работу мушкарци зараде повише паре него женете. Таја разлика у платете меџу мушкарци и женете у Европску унију е окол 12 посто, а у Србију е малко повише. Добра вес е дека се на това работи и дека се гледа да се тој реши“, рече Андреас фон Бекерат, амбасадор на ЕУ у Србију.
Жене што имају своје си предузеће
Нове мере оди појаку законску заштиту оди неправду, па до програми што помагају на женете да ојачају економсћи, посебно у своје си предузеће.
„Ја сам до с’га упознал млого жене што имају своје си предузеће у Србију што су бш способне, ама знам дека има и млого на које требе подршка. Само за пример – заједно с’с ЕБРД спроводимо програм што се ока ‘Женете у своје си предузеће. Преко тија програм помагамо на женете да дојду до паре, до зајмови и слично, а давамо њи и техничку помоч“, рече амбасадор ЕУ у Србију.
Бш това, да женете имају си своје паре, сматра се за главан услов за праву једнакос. Затова се у Србију, како и у Европску унију, повише орати за това да платете будну повидљиве, да женете будну једнако заступене тамо куде се одлучује и да се повише помага на женете што покрећу своју си работу.
Јер, иако се види дека има помак, пут до плну економску једнакос још неје завршен.
Извор: РТС
