Саша З. Станковић је српски писац, есејиста, књижевни критичар и професор из српски језика и књижевнос. Рођен је 4. августа 1980. године у Лесковац, а одрастао је и школовао се у Власотинце де је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Филозофски факултет у Ниш, на групу за српски језик и књижевнос.
Ради као наставник у Гимназију „Стеван Јаковљевић“ у Власотинце и у Основну школу „Бора Станковић“ у Губеревац код Лесковац, де и дан’с живи.
У књижевнос се појављује у 2010. Годину с’с збирку прича „Двадесет жуљеви“, коју је објавила Књижевна омладина на Србију. Од тад је објавио голем број приче, песне, есеји и књижевно-критички текстови у угледни часописи ко што су Кораци, Градина, Српски књижевни лист, Просветни преглед, Власотиначки зборник и Успења. Учествовао је у повише значајне антологије на савремену српску прозу.
Посебно се истиче с’с његови интересовања за локалну историју на југа Србију. Тако је написао и објавио монографију „Влада Илић – први модерни градоначелник Београда“, која је доживела и друго издање. Његови текстови често поврзују савремену књижевнос с’с јужњачки говор, традицију и свакодневни живот.
1. У Ваши радови казујете од предрасуде према говори на југ Србију – које су најчесте?
Такој се вика мој рад куде анализирам призренског-тимочки дијалекат у прошлос. Неки казују да смо ми јужњаци Бугари, а не знају за балканизми. Тој су старе језичке одлике код сви народи на Балкан: Срби, Бугари, Грци, Албанци, Власи… Лингвиста Павле Ивић је тој објаснија пре 40 године. Ми си имамо одлике од српскословенски језик: полуглас д’н, с’н; л у мушки род у радни глалаголски придев, слунце (такој и Свети Сава писује)…
2. Дал је овој проблем сам језички ил и политички?
И политички и језички. Југ је запоставен на сви начини, преко економију, културу… Све тој утиче једно на друго, па у круг.
3. Како се људи од југ Србију који причав на наш дијалект приказујев у медији и филмови?
Ја сам из Власотинце и волим све што је писаја Синиша Павић. Он је створија Тику и Ђошу, али и Шурду. Они су комични ликови, али и Шћепан Шћекић је комичан као Црногорац. Проблем је што немамо новог Бору Станковића, па да имамо новог Миткета. Добар писац прави добри ликови. Такој се бори против предрасуде у филмови и серије. Филм Зона Замфирова је позитиван пример. А у медији да се чује дијалекат, као на ваш портал.
4. Које је поголем проблем: дискриминација ил самодискриминација? Ел смо и ми малко криви јел се стидимо од наш говор?
И ми смо малко криви. Куј се срамује од свој говор, тај се срамује од своје потекло. Ако су наши могли да ни ране и одбране, што да ги се стидимо.
5. Дал млади читав текстови написани на дијалект ил ги је тој „страно“?
Млади треба да се не срамују, да читају и да писују, као што си орате. Има пуно добри текстови у реп музику у последње 20 године. Неки од тија текстови имају и књижевну вреднос.
6. Шта је најголем изазов у писување на дијалект?
Фали подршка за онија што писују на дијалекат. Хрвати више писују на дијалекат од нас. Ја сам збраја 30 песници што данас писују у антологију “Оратим да не патим” (2018). Пројекат је добија паре од Министарство на културу, а све је било преко Општину Власотинце. Имали смо промоције у Власотинце, Врање, Лесковац и Београд. Телевизије РТС, Прва и Пинк уределе су прилог. У Клуб књижевника у Београд је била промоција.
7. Треба ли се дијалекат учи у школе?
Дијалекат се данас више учи у школу него пре. У изборни програм из српски језик су турени песници Власта Ценић, Дејан Ђорђевић… У школу и на факултет се не учи да је дијалекат неправилан… Тој је малко, ал има помак.
8. Зашто људи од север мислив да смо ми Бугари? Они не викав и „Шопи“ и „Торлаци – пастири“ к’д оће не увреде!
Тој што неки северњаци казују да смо Бугари, само показује њино незнање. Тој сваки професор из српски језик знаје. У прво питање сам писаја од балканизми. Шопи јесу поделени између Србију и Бугарску, али они су поблиски по језик и обичаји на нас.
9. Како и зашто је Вук Караџић (не)важан за нас?
Вук Караџић је радео како је било у 19. век. Један дијалекат је главан за један језик. Он неје бија у наши крајеви и сам жали што неје видео Лесковац, Пирот, Призрен… Можда би нешто мењаја да је бија куде нас. У писмо на Павла Шафарика писује да смо Срби, а несмо Бугари. Он је причаја с’с наши људи које је упознаја у Милошеву Србију. Децентрализација неје била у његово време.
10. Работите ли на неки нови пројекат? Које је следеће?
Не работим на нов пројекат, али стално помагам на песници који писују на дијалекат. У школу с’с колеге и ђаци правимо представе на дијалекат. Писујем афоризми на дијалекат, а и понеку колумну.
