Др Миодраг Стојковић, генетичар и ембриолог од свецки углед, јед’н од најпознати и најпризнати научници који је Србија дала на савремену медецину. Родија се у Лесковац, истражување га је одвело од Минхен и Њукасл до Харвард, куде је радија на водећи пројекти у облас на матичне ћелије. Познат је и ко аутор на више романи међу који је и историјски роман „Земља Ромеја“.

*Др Стојковић је на питања одговорио на дијалкет, и ми преносимо његове речи у целос и без измене.

Јужна пруга: Пошто се живели и радили у иностранство можете ли да ни кажете како и колко се, из ваш угао, разликује живот у иностранство и живот у Србију? Како се разликујев приватни, а како пословни живот?

Др Стојковић: Много се разликује, пошто сам радио у Немачку, Енглеску, Шпанију и Америку там ме ники неје питао за ког гласам, нит му је важно, нит га сврби. Исто не питују у коју цркву идеш, које радиш у слободно време, него питују које знаш да радиш? А ако оће промениш фирму одма питују: чекај, које да ти дамо да останеш? Тој много утиче и на приватан живот јер нико те не једе да идеш по митинзи, да лепиш плакате, да те ђгаје и сили мора за нас да гласаш а ако не гласаш ква работа, неси подобан.

Јужна пруга: По Ваше мишљење, које би требало да се промени и како да се унапреди образовање на медицински факулети у Србију да би се достигли свецки стандарди? Да л би тад Србија могла да постане земља која предњачи у медицину?

Др Стојковић: Прво овај беда мора се искорени. Са какво да се ради, образује кад људи немају динар? Кад боље паре да дамо на траву на фудбалски стадиони него на професори и студенти. А професори и студенти много знају, много су паметни а тој не ваља. Још ако су попаметни од политичари, тек тд терај образовање у рикверц. Какво унапређење? А да се паре улажев у образовање и опрему, е онда би имали још подобри стручњаци, само још неки на одговорни да објасни да кад уложиш једно евро у образовање, три се врћав.

Јужна пруга:  Помогли сте на многе породице да се остварив ко родитељи што је најголема срећа породицу. Да л сте у контакт с`с родитељи на који сте помогли да добијев деца? Да л се десило да неко дете понесе Ваше име? Има ли међу њи онија који су касније постали успешни?

Др Стојковић: Кад сам се родио нешто ме је погледало и подарило ми ову работу за коју мислим да је најубава на свет. Зато што се деца рађав, зато што су нови животи и нове наде. Зато што гледам како расту у убаву децу и омладину а сас родитељи из цел свет се дописујемо и слике гледамо како деца напредују, како су бистра и много бољи људи од одрасли. Зато ће биднев и побољи и успешнији од нас. Има деца сас имена по моју жену Петру, и моје име је убаво али на њу не само што је убаво него и бш јако (Петрос на грчки је камен, јака).

Јужна пруга:  Да л планирате да напишете још неку књигу? Ако тој имате у план дал нам мож кажете које теме ће будев обрађене у њи?

Др Стојковић: Пишем па, пишем од Лесковац, овија прошли романи су од мајкину македонску фамилију, сг највише од таткову страну, од Лесковац, од комшилук, од добри људи од који сам много научио, који су ми били путокази, који су ме научили од које дрво се кашике праве.

Јужна пруга:  Користите ли вештачку интелигенцију у свој рад? Дал гу видите ко алат кој мож да допринесе на истражување у медецину?

Др Стојковић: Користим за рабору, много крати време, много ми сас малко речи појасни а ако треба и упути на извор од литературу. Поготово у генетику има голему примену, да разјаснимо зашто стерилитет, зашто се губив трудноће или како да избегнемо наследну болес. Много помаже и на нас и на пацијенти, и има све више да гу користимо, само повише и здрави да се рађав.