Четри године у Србију, али и у земаље од регион, одржава се фестивал посвећен на обредни божићни леб и чесницу, необичан начин на претстављање традицију од разне културе и народи који и дан’с, свако на свој начин, чувају наслеђе на преци. До сад су се на фестивали на чесницу претставиле 90 локалне заједнице. 

Леб спаја сви народи у свет, а посебан значај имају обредни лебови, ко што је божићни леб, пите, колачи или чесница, која се у разни облици кроз векови појављује на трпезу. Фестивал на чесницу или обредни божићни леб, ову годину се у Србију одржава четврти пут. Траје месец д’ на и ће окупи домаћице и удружења   на жене из шес земље и седамнаес градови. Свака култура и средина имају свој рецепт, а овај пут у Зрењанин приказано је и наслеђе на Срби у Румунију и на Цинцари у Србију. 

Љиљана Буза, Српско-цинцарско друштво „Луњина“ Београд, казује: „Тај колач се зове „плцина“, тако да се он исече на више делови, колко људи има у породицу, плус једно са страну, за кућу, и евентуално за неког ко наиђе. Дели се на сви, па на кога западне пара.“ 

Весна Струца Чолаковић, Српски Сентмартон, Румунија, додаје: „Ми Срби из Румунију правимо чесницу, а чесница је ко баклава, али неје баклава, јел то је тегљено тесто које се пуни с млевени ораси, суво грожђе и јабуке и у које се стави новчић. То је чесница, а леб ни је божићни колач кој је ко славски колач и кој се реже на сам Божић.“ 

Домаћице кажу да се обично божићни лебови и чеснице праве посне и округле, ко симбол на круг на живот. У Банат божићни леб и чесница несу исто. 

Даница Сабо, Удружење на жене „Граднулички бисери“ Зрењанин, објашњава: „Треба ипак да се прави сува и да се сачува традиција, ко што су правиле наше бабе и маме пре млого, млого године, а ми ћерке свакако смо научиле то баш од њи и млого смо поносне на то.“ 

У Зрењанин, одакле је почео овогодишњи фестивалски караван посвећен на божићни леб и чесницу, претставило се 27 удружења на жене. Фестивал је покренула Kанцеларија за културну дипломатију, с циљ да промовише културно наслеђе, а до сад су се претставиле укупно 90 локалне заједнице. 

Др Гордана Бечић, УГ Kанцеларија за културну дипломатију Београд, наводи: „То је негде формат кој канцеларија за културну дипломатију, ко невладина организација и удружење на грађани, на то инсистира, да се повезују грађани с институције за културу зато што на поље на нематеријално културно наслеђе ако нема нас грађани, онда ће то што имамо међу нас, наши обичаји, наш плес и фоклор све да остане само музејски примерак.“ 

У необични фестивал на чеснице укључени су и етнографска оделења на музеј и установе културе на градови домаћини, а манифестацију, осим гастрономски део, прате и научна предавања од леб и традицију. Фестивал подржава Европска унија и Британски Савет кроз пројекат „Kултура и креативнос за Западни Балкан“. 

Извор: РТС