На једну свадбу у Врање се све чинило ко из бајку! Младенци су тели свадбу за памћење и потрудили се су се да испоштују сви обичаји. Сватови су, по традицију, прво кренули по младу, а по тој су и „пазарили младу“.
„Колко ће даднеш?“ питувао је брат на младу, смејући се, младожењу.
„Триста евра, и тој је млого“ одговори младожења, с’с осмех, умислео да је смешан.
Несу сви од младину страну мислели да је тој смешно, ал су помислели да младожења неје млого духовит, и да је малко повише цугнуо, па се никој неје мешао.
По грађанско и црквено венчање, славље се наставило у ресторан.
Младенци се венчаше и у цркву и у општину. Млада је блистала у раскошну венчаницу, коју је бирала с пажњу, а сала беше свечано окитена до најситни детаљи.
За добро расположење били су задужени певач и певаљка који су се смењували на бину, а неке песне су појали у дует. Гости су се опуштали уз разноврсну рану и пиће, а у току вечер, у салу је било све повесело.
Младожења се опустио више нег што је требао. Нарочито док је певаљка била на бину у дугу зелену аљину с’с дубок деколте.
Наручивао је песне, грлио гу, играо с’с њума и неје жалио паре да гу части.
Све је изгледало да ни на њума гу његова пажња не смића – и она га је грлила и уносила му се у лице док је појала љубавни стихови.
Млада је прво покушала да ги се придружи, ал како су гу гурнули у страну, она се повукла и седнула на своје место.
Све више гости је почело да примећује да понашање на младожењу преоди границу од добар укус! Алкохол је урадео своје.
Једна песна га је млого погодила. Паре су летеле једна по другу, а у занос је на певаљку турио сто евра у деколте. Кад се песна завршила – пољубио гу је у уста!
Певачица се у јед’н тренутак себнула! Малко се одмакла ко да се ништа неје десило и наставила је да поје.
У тај тренутак се учинило да је младожења сфатио да је претерао, па се врнуо за астал. Ал, чим је седнуо до младу, она је, повредена и узрујана, устала и искочила из салу.
По њума су побрзо искочиле мајка и сестра гу, докле је татко остао да непомично седи, црвен у лице.
Певаљку су у јед’н тренутак замолили да отидне од весеље.
Брат на младожењу је пришо куде њега и нешто му оштро реко, по тој је искочио из салу и отишо у правац де и млада. Кад се врнуо, па је прснуо.
У тренутак кад је музика утихнула, јасно се чуло како му говори: „Да се унормалиш! И да неси писнуо!“
По тој је пришо куде певачи и замолио ги да орате. Певаљка је поцрвенела, засрамила се а по тој је отишла из салу. Од тој тренутак је појао сам певач.
По извесно време, млада се врнула. Смејала се и појала до мужа гу, љубазна и смирена.
Сам онија који гу добро познају су могли примете колко је дубоко увредена и колко се труди да тој не покаже.
Како се вече завршило поза затворени врата, тој не знајемо. Ал гости су се сложили да несу никад доживели понепријатну сцену на свадбу.
Извор: Курир