Ђаци у Србију по њини вршњаци на земље ОЕЦД каснив повише од две године с’с учење, казујев резултати на задњи ПИСА тес. Најлоши су у науку, а пола ђаци не мож постигнев да научив основно да читав, а повише од пола не мож да савладав математику. Стручњаци на РТ Балкан објашњавав зашто Србија има најлоши резултати до с’д.
Деца с’с петнајес године из Србију имали су најлоши резултат на ПИСА тес од како Србија учествује на тој међународно истражување. Резултати су објавени јучер да би видеја цел свет, а тој су резултати од тес кој је раден у 2025. годину. У све три области- математика, читање, наука, постигли су резултат кој је млого полош од просек на земље ОЕЦД и млого полош од резултат на тестирање из 2022. годину.
Из науку ђаци у Србију имали су у просек 429 појена (просек на ОЕЦД је 482), из писменос на читање просек је бија 415 појена (просек на ОЕЦД је 461), а из математику је 417 појена (просек на ОЕЦД је 463 појена). У прошли круг у 2022. годину ђаци у Србију на скалу за науку имали су 447 појена, из писменос на читање 440 појена, а из математику исто 440 појена.
На ПИСА тес на ђаци не тражив да знајев дефиниције, формуле, нег да тој што су научили умев да употребив. К’д се појени пребацив у проценти добијев се подаци да су у науку 43 отсто ђаци из Србију испод основан ниво, у читање 47,6, а из математику 52,7 отсто.
Тој значи да скоро пола ђаци у прву годину на средњу школу не разумев тој што прочитав, а повише од пола не умев да употребив неке рачунице из математику.
Мирјана Гашић из Унију на синдикат на просветни радници на Србију и професор на српски језик у средњу школу вика да гу овакав резултат не изненађује, ал гу разочарује.
“Унија млого године тражи да по разреди будев помалко деца да би пол’к могли да радив и да би имали повише време да јед’н ч’с посветив на неку тему која се т’д учи. Чини ми се да је голем проблем што деца немав вољу за учење”, вика Гашић на РТ Балкан.
Она мисли да су планови за наставу големи и да су ђаци у основне и средње школе оптеретени.
“Ако наставник мора млого испредава за малко часови, онда се млого жури, трчи се врз градиво, деца с’м ширив лекције уместо да се посветив на предмет. Друштво за српски језик и књижевнос повише од једну деценију вика да матерњи језик мора се издвоји да буде повише битан затој што деца која не знајев да читав не познавав њину културу и тешко мож се снађев у живот”, вика она.
У Србију је ПИСА 2025 истражување требало да буде у март и април прошлу годину у 240 пробране школе, али је померено за септембар затој што неке школе несу радиле привремено. У извештај на ОЕЦД кој се односи на Србију писује у какви су услови ђаци у Србију радили ПИСА тес.
Резултати на ПИСА тест на 2025.годину разликујев се од постари резултати. Овеј промене су приметене затој што су студенти и наставници у прошлу годину почели штрајкујев, казује ОЕЦД, и додава да тој треба се знаје к’д се тумачив резултати од тес.
Гашић вика да су сигурно теј ситуације утицале на резултати од ПИСА тес.
“Деца не живив у неки балон побашка, одлично осећав и видив све што се дешава. Млого пут су жртве на неке одлуке на нас постари. Тој је и најголем проблем, што су они често колатерална штета”, казује она.
К’д упоредимо, куде децу с’с петнајес године у Србију између 2022.и 2025.годину, истражување показује да у науку има 18 појена помалко, 26 у читање и 23 у математику. На земље на ОЕЦД исто је паднуло, ал не толко, у просек 3 појена у науку, 14 у читање и 9 у математику.
Да би се подобро разумело мора се знаје тој да 20 ПИСА појени одговарав на просечан напредак кој ђаци с’с теј године остварив у једну школску годину. На Србију на три области су паднула 22 појена што одговара на једну годину учење.
Драгица Павловић Бабић, професорка на Филозофски факултет у Београд и помоћница на ПИСА тестирање вика на РТ Балкан да има млого услови који су довели до овакви резултати.
“Да л су се очекували овакви резултати, не знам, али сам лично мислила да ће буде овакој затој што је образовање у Србију млого пропало и резултати показујев наш однос према образовање”, казује она.
Најголемо падање у Србију се бележи у читање, али и у науку.
“На науку је до с’д увек резултат бија стабилан, а с’д су најлоши”, вика она.
“ПИСА је истражување куде се не испитујев само знања која су научена у школу у неко време, па је бија штрајк, настава неје држана па несу научили. Тој истражување испитује колко су ђаци способни и како су научили да се борив кроз живот. Наравно, тој што се штрајкује смањује квалитет на образовање затој што неје редовно”, истица она.
К’д се упоредив резултати на ђаци из Србију који су остварени на задњи ПИСА тес с’с средњу вреднос на земље ОЕЦД у науку ђаци на Србију су послаби за 52 бода, у читање и математику по 46 бода.
“Тој је тужно. Њини вршњаци који су исто паметни и способни ко они, од њине школе добијав по квалитетну наставу него наши деца који потрошив исто време, а несу добили тој што треба”, вика она.
ПИСА тес је најголемо истражување на свецки ниво куде се мери колко ђаци теј три области умев да употребив. У 2025. годину учествували су 760 иљаде ђаци из 91 земљу.
ПИСА се спроводи од 2000. годину у циклуси од по три године. Србија је прв пут учествувала у 2003. годину и до с’д је учествувала седам пут. Прерипила је сам у 2015. годину.
Извор: Магазин
