Био је задњи сат на задњи дан од одмор на Питера Смита на Тобаго кад је одлучио да се окупа у море.

„Услови су били савршени за пливање“, присећа се пензионисани директор на IТ дел за Би-Би-Си. „Заронио сам у таласи, отпливао не више од шес метра и стајао у воду до струк“.

Он и његова жена Џоана били су на путовање сʾс пријатељи, и задње од шта су размишљали била је опаснос од напад од ајкулу, они су на овој малечко карипско острво готово незабележени.

„Одједном сам осетио како ми нешто млого јако удара у ногу. Погледао сам доле и видео голему ајкулу“, каже Питер.

„Причамо од можда три метра. Мозак ми је радео брзо, иљаду на сат.“

Изела га је бик-ајкула, једна од најопасне ајкула на свет, позната по тој што лови у плитке воде.

У свој прв интервју по напад у април 2024. годину, Питер говори од своје застрашујуће искуство, ал и зашто га и даље неје стра од ајкуле.

Шесетшестогодишњак каже да је одма препознао чељусти које су му се стисле око ногу ко чељусти на бик-ајкулу. Плашио се да ће га повуче под воду, па одлучио да се бори.

„Поче да ударам ајкулу. Искрено, не знам шта сам покушавао да урадим, ал гу удара“, каже Питер. „Мог искрено да кажем да никад несам ударио ништа такој јако ко што сам ударио туј ајкулу“.

„Кад ме је ударила у ногу, устремила се на моју леву руку, па и на стомак. Околности су постале озбиљне за секунд. Изгубио сам млого крв.“

На крај је животиња прекинула напад а Питера су људи који су се налазили у близину успели да изваде из воду.

Његови пријатељи Џон и Моира, који су били поред њег у море, помогли су да се ајкула отера и дигнута је узбуна.

Извор: Н1