Вештачку интелигенцију све почесто користимо и за досадне работе у пословно дописување – да одговара на обични мејлови и да заказује састанци. Това она и работи док системити не излезну из задате границе. Кво се деси ка ђи прејду, за Јуроњуз Србија објашњава Милена Шовић, стручњак за примену на вештачку интелигенцију, која ни се јавила из Чикаго.

Шовић е направила четбот за своје си предузеће, само да помага у работу с’с корисници. Бил е поврзан с’с сајт, пословни мејл, Фејсбук, Инстаграм и Вотсап, а задатак му бил да из примљени податци одговара на основна питања.

„Никад му несам дала право да се договара, да одлучује у моје име, да привата одређене работе у име на предузеће, а нарочито му е било забрањено да се претставља како да е запослен, односно како да е човек. Вероватно да знајете дека е и по закон забрањено на четбот или систем на вештачку интелигенцију да се претставља како човек. Ка с’с неког орати, мора јасно да му се рече дека разговара с’с четбот, агент или нећи друђи систем на вештачку интелигенцију“, казује Шовић и додава:

„Мислим дека се у првите неколко мејла четбот неје представљал како да е он Милена. У првите неколко корака, у првите неколко мејла, неје се претстављал у моје име. Ама, како е све ишло по на там, почел е сам на себе да дава све поголема права, а на крај почел да се претставља како да сам ја. Њему е исто било написано у документацију, у јасна упутства, дека ако не мож да најде одговор на некоје питање, или ако клијент оче да се договори, или ако се тражи нешто што неје у дел на разговор који му е задат, да даде мој број на телефон, моју мејл адресу или Келенвли линк, да би човек могал просто да ме добије и да разговара с’с мене уживо, а не с’с четбот.“

Проблемат настанул ка е човек из једно предузеће пратил понуду и предложил да се одржи састанак преко интернет.

„Уместо да га упути на мене, четбот е излезал из своју работу и преузел разговор, па почел сам да договара састанак, иако неје имал право да распореџује с’с моје време, нити е знал кво имам у календар. Бот е најавил дека че се укључи, односно дека че се ја укључим. И тегај е веч почел да се претставља како да сам ја“, казује она.

Ка се Шовић неје појавила, ботат е измишљал дека има нећи проблеми с’с везу и предлагал друго време за састанак. За све това сазнала е тек ка ђу е позвал човекат с’с кога е требало да се договори.

Човек мора да прати кво бот работи

Да ђу клијент неје позвал, казује дека би пак видела кво се десило ка редовно прегледује разговори. Поголем ризик е ка нема човека који че прати кво ботат работи.

„Млого поозбиљни проблеми мож да буду ако нема човека који че прегледује работу на ботови и агенти. И ризик е млого поголем ако агент има поголема права, на пример да мож да улезне у календар или у базе с’с податци, или да има приступ до паре и плачање. Агент мож да закаже састанак, да привати услови за сарадњу или да обећа некоје услуђе. Колко су му поголема права, толко мож да буде поголема и штетата“, казује Шовић.

Додава дека вештачката интелигенција нема начин сама да се заустави ка работи погрешно.

Закво се за овова малко орати

Шовић нема на кога другог да се жали, пошто е ботат њојн. Онија што га користи би могал да се жали на предузећето оди које е купил тија алат. Слични проблеми пријављују и друђи стручњаци, а британска организација што прати таквија случајеви на мрежу Икс забележила е у јул повише оди 300 пријаве, два пути више него у јун.

„Човеци се плаше да им това не поквари углед. Друго, човеци не знају на кога да се обрате. Нема одређен начин како да пријавите дека нешто с’с ботат неје у ред и како да објасните грешкуту. Лагал ме е, измишљал ствари, излезал из своју работу. Това бш и неје најтачан начин да се техничћи објасни кво се десило“, објашњава она.

И поред това кво се десило, че настави да користи четботови – това њу е работа – ама упозорава дека системите требе да се проверавају сваћи д’н или сваћи друђи д’н, пошто и прос бот мож да почне да се понаша како агент који че одлучује у чуждо име.

Извор: Euronews