Бокс је јед’н од најстар и најпознат борилачки спорт. У њег се два такмичара борив у борилиште и имав право да користив сaм ударци c’c руке, и тој по строго утврђени правила. Иако млоги мислив да је бокс сам питање на снагу и издржљивос, млого су поважни текника, план на борбу и способнос да „прочиташ“ односно предвидиш потез на противника.
Меч си иде у рунде. И у аматерски и у професионални бокс, у мечеви у који се тепав мушкарци, једна рунда траје три минута. У мечеви, у који се тепав жене у аматерски бокс, рунда траје два минута. Професионални дуел на боксери најчесто траје измеђ девет и дванаес рунде, дип се у аматерски меч тепав три рунде по три минута, односно четри рунде по два минута у мечеви на жене. У ове борбе има минут одмор измеђ крај на једну и почетак на другу рунду.
Победа може да се добије с’с нокаут, (к’д противник не мож више да настави борбу), с’с текнички нокаут, по одлуку судије на основу појени или ако се противник искључи због некуј грешку. Судије оцењујев чисти и тачни ударци, како боксер управља с’с борбу, како се креће и дал први почиње.
Најважна ствар је што у бокс има тежинске категорије. Оне су туј да би борбе биле поравноправне и побезбедне – такмичари са сличну тежину се борив једни против други. Има повише категорије: мува, бантам, перо, лака, велтер, средња, полутешка и тешка. У професионални бокс има и додатне, прелазне категорије измеђ овеј тежине. Потешка категорија привукује највећу пажњу на публику, али млоги стручњаци сматрав да се по текнику најдобар бокс млого пута мож види у средње и лакше категорије, куде су брзина и тачнос поизражене.
Текника је основа на бокс. Боксер мора да научи правилан став на одбрану (гард), работење с’с ноге, кретање по борилиште и да избегава ударци. Најпознати ударци су „директ“, „кроше“ и „аперкат“. Успех зависи од тој колко су тија ударци брги, тачни и како ги врзујев у низ. Затој је бокс и умни спорт – одлуке се доносив у дел на секунду, а тактика се мења у ток на саму борбу.
Опрема има улогу и за такмичење и за заштиту. Боксери носив рукавице, штитници за зуби и завоји, а у аматерски бокс почесто и кациге за заштиту. Борбе се одржавав у борилиште, у простор што је ограђен с’с конопци, и тој омогућава кретање с’с контролу и преглед судија.
Бокс има дуг’чку историју – његови корени потичев из античку цивилизацију. Међутим, модеран бокс је настаја у 19. век у Енглеску, к’д су уведена правила која су јасно одредила ток на борбу и смањила опасни ударци. Од почетак 20. век бокс је постаја јед’н од најпопуларни спортови на свет, а аматерски бокс је дуг’чко дел на олимпијски програм.
Дан’с су најзначајна такмичења Свецко првенство и првенства на континенти (Европа, Азија, Северна и Јужна Америка).
Бокс се разликује од други спортови куде се додељујев трофеји, у професионални бокс најголема титула која се мож освоји је појас на шампијона.
На аматерски боксерски турнири нормално је да се добијав трофеји. На Олимпијске игре се додељујев медаље на четворицу који су први (на победника, на финалисту и на двојицу полуфиналисти – јел се не бори за трећо место).
С’с време су се појавили млоги шампијони, а њине борбе су ушле у спорцку историју. Бокс на професионални ниво се развија у свецку спортску индустрију с’с титуле у различите категорије с разне тежине, а аматерски бокс је остаја важна основа на развој млади спортисти и државни тимови.
Иако је овај спорт с’с физички контакт, модеран бокс се одржава по строги правила, док ги доктори надгледав и јасну организацију на такмичења. Б’ш тај мешавина на борбе с’с контролу, поделе на категорије, захтеви на текнику и такмичење с’с тактику одржала је бокс међу спортови који се највише пратив на цел свет.
