Хаџи Павле Риђички, кад је путоваја по Египат, купија је у Луксор, „из родољубиву намеру” мумију „не за себе, него за српски народ”. Поклонија гу је на Народни музеј у Београд 1888. годину. Овај поклон што се не виђа сваки дан по прв пут је бија изложен у Народни музеј, кој се тад налазија у Капетан Мишино здање. Мумија је пратила сталне селидбе на музеј и била је дел на његове сталне поставке све до 1960. годину к’д је турена у музејски магацин. Народни музеј је мумију позајмија на Филозофски факултет у Београд како би гу проучавали и користили у наставу и она се од 1992. годину наоди у Археолошку збирку.

Мумија је могла да се види од 1893. годину до почетак на Први свецки рат 1914. годину к’д се музеј наодија у кућу на Мишу Анастасијевића и у кућу на браћу Величковић. Била је изложена у стаклену витрину, у собу која се викала ,,Сала на мумије“. Могућнос да се мумија па види направена је 2012. годину к’д је град Београд купија специјалну витрину. Проучавање на мумију, ковчег дало је неочекивани резултати. Мумифицирани љуцки остаци третирани по погребну праксу из Стар Египат припадав на Несмина свештеника из Ахмима.

Међу најважна открића је свитак на папирус, такозвана ,,Књига на мртви“, кој се налазија у овуј мумију испод леву мишку на покојника близу до срце. Кад је урадено испитивање с’с ренген и с’с скенер, прочитали су се хијероглифи који су се налазили на ковчег од мумију. Овај истраживања предводија је др Бранислав Анђелковић а утврдило се да је покојник бија муж, а кад је умреја имаја је око 50 године и бија је висок око 165 сантине, руке су му биле прекрстене на груди, десна преко леву, а нокти и на ноге и на руке били су позлатени. Мумија је на кичму имала спондилозу и сколиозу, ал се у живот неје много оптеретила. Горњи десни умњак изваден је док је бија жив. Сви овија подаци заједно с’с технику како је мумифицирана утврдило се да мумија потиче из Птоломејски период око 300 године пре нову еру.

Ковчег потица из Ахмима кој се наоди 200 километра низводно од Луксор, куде је 1885. године пронађен камен чији је власник бија свештеник по име Несмин од татка Џед-Хора и мајку Чаи-Хатор-Иму, од деду Ун-Нефера и прадеду Џед-Хора. Сви мужи из овуј породицу су били свештеници док је мајка свирала ,,систум“ у храм на Мина бога на плоднос. Поклопац и дно на ковчег направени су од по један голем комад на тамариксово дрво које је било често у Египат. На средину доњи дел на поклопац, наоди се хијероглифски натпис у два реда, познат ко 191. поглавље из ,,Књигу на мртви“: „О, ви што односите душу; О, ви што раздвајате сени; О, сви ви богови што владате над живима, дођите, и донесите Несмину душу његову.”

Куј је бија Павле Риђички?

Хаџи Павле Риђички рођен је 1805. годину у Мокрин, куде су у време на Марију Терезију из Сенту дошли његови преци. Имаја је високо образовање и бија је члан на Матицу српску 1837. годину Волеја је да путује и обилазија је вароши по Европу како би упознаја њину културу, а 1888. годину путоваја је по Египат, Палестину, Сирију и Либан. У Луксор је Риђички 1888. годину купија, како писује у дародавно писмо: „Из родољубиве намере понео из далеке земље […] не за себе, него за српски народ,“ праву египатску мумију у оригиналан ковчег коју је поклонија на Народни музеј у Београд.

Извор: Народни музеј