Било је тој пре двајес година на сеоску игранку у планинско село Мањак. Ако неког гледаш мало подуже, приђе и ти и вика: ,,Што ме гледаш, оћеш да се бијеш?“ Сад тој више нема. Сад су културни.

Али игранка је, долазе сас све стране. Чак је дошао један Бане сас магаре, јаше га, да не прља обућу. Међутим, тој неје обично магаре, тој је магаре сас акумулатор на седиште, са све уврзан  акумулатор, и сас сијалицу међу уши, да светли ноћу.

Дође Бане и заврже магаре за шљиву. Знатижељна омладина чује да је Бане дошао сас ново модерно магаре, које светли ноћу. Загледали га они и одлуче да одвежу магаре. Али Бане неје имаја паре да плати улаз за игранку, па си седеја туј у близини  и погледаја си магаре, како је.

Омладинци плате тајно Банету улаз, и кажу оном на улаз да га пусти да уђе, као много га поштује и цени.

Уђе Бане на игранку у салу, а омладинци приђу брзо до магаре, па га одвржу и упале лампу да светли сијалица. Одведу га и ударе мало да почне да трчи. Тако да је оно ишло од брдо на брдо, ноћу.

Виде сељаци иде нешто испод куће, ноћу, по шибак, од брдо на брдо, у долине, светли а не прича. Почели они да га дозивају, да викав: „Кој си бре? Што се шмуцаш туј? Што работиш? Које се мица? Овај ће ни попали.“ 

Сељаци се поплашив, пробуде цело село од 300 куће. Па почну да пцују, да га гађав, а ноћ мркла не виде да је магаре,  а магаре поче да бега, на друго брдо, у другу махалу.

Све се махале узбунише. Сељани несу знали што је тој. Уплашили се баш убаво. Викав: „Иде неки, ће ни попали, ће ни покраде, ете га на там, јурните га. Кој си? Што тражиш?“

А магаре не одговара. Нико неје смео да му прилази, само су га с даљине гађали с  камење, и магаре настави да бежи, не знајући шта га је снашло. Цело село од 300 куће је добило узбуну. Целу ноћ несу спали, сви су дежурали, испред куће.

Магаре је Бане нашја ч’к у суседно село. Разбеснеја се, неје знаја кој му је одврзаја магаре, па је сутрадан отишја у радио Херц да да оглас, кој му неје примљен. 

А гласија је овакој: „Ако је неко видеја да ми је неко моје магаре одвзаја, и одвеја у Дукат да ми се јави, на телефон или лично, због злостављања мог магарца. У потпису: Бане.“

Три сата су се у радио Херц са Банета расправљали, нису могли да му објасне да је то посо за полицију и Бриџит Бардо.

А Бане вика: „Мене је полиција код вас у радио послала, да ми примите оглас.“

Туго рано. Муко моја.

Одломак из књиге „Фатио маглу“

Павле Искреновић, Владичин Хан