Око Нове године беше, већ поноћ. Седим ја у кафану кад видим, из село Мањак једног Банета, како кружи око кафану. Нико не обраћав пажњу на њега.
Пођо ја у салу за славље да видим нешто, и сретнем снајку Јадранку, која му показује сас очи нешто на Банета, кој беше ушја у салу. Несам знао о чему се ради. А видим да је Бане ушао у салу. Иначе увек сам сажаљевао на Банета, и плаћао му пиће, и возио га.
Кад погледам на пут Бане вуче неку војну транспортну врећу, не може гу носи. Па викам: „Јадан ли је Бане, ће се искида сас овуј врећу, дај да га одвеземо за Хан.“
Изађо из кафану и реко: „Бане дај да те одвезем у Хан, куде идеш сад у ноћ.“
А Бане ће: „Еее, ај, баш си другар, еве ноћ је.“
Дођо ја, отвори врата, а торба не може да стане. Па му викам: „Дај бре торбу, ће гу ставимо у гепек.“
Отвори гепек кад торба тешка, туч.
„Ма Бане, бре, па што носиш бре у овуј торбу, што је тешка.“
Он ћути, ништа ми не одговори.
Одвезо Банета у Хан, до бензинску пумпу. Истовари га и врну се, а снајка ми вика: „Какво направи сас оног Банета, ја га затеко куде ти покраде вино у магацин.“
„Е фино. Ем ми покраде вино, што га спреми за Нову годину. Ем га ја одвезо за Хан.“
„Па тој нема нигде, да те опљачка, а ти га још возиш.“
Сутрадан ја зовем у полицију да га пријавим, кад они синоћ пили тој вино. Одма синоћ, отишја Бане у полицију, па сви полицајци који су радили, частио по флашу вино.
Оде моје вино из Хочу и на полицију и на њега. Такој ти је тој.
Одломак из књиге „Фатио маглу“
Павле Искреновић, Владичин Хан
