Дошја Рупа из Куново, куде Хан на весеље. Пио, јео, па па пио и пио и напои се. Па се усмерио на конобара, тражио жртву да се свађа сас неког, јер несме сас жену.

Викао, драо се по конобара, пцувао мајке на сви. Напио се скроз.

А како ли си је отишја дом незнамо. Сутрадан, ту куде је он седеја, нађомо испод астал паре, хрпа паре. Око 80.000 динара је било.

Шеф налази телефон и зове у Куново Рупара да га пита нели је изгубија паре.

Синови му се јављав, и викав: „Изгубија, изгубија, цел пазар из продавницу изгубија. Еве ми ће дођемо по паре.“

Дође син, шеф му даде паре, и казује сину: „Несмо требали да вам врнемо паре, требали смо да си ги узнемо за нас. Да знаш само колко нас је пута вређао и пцувао. Без разлог. Паре су испале саме и за нас су требале да буду.“

Но евеси ви ги. Син је црвенио уместо татка.

И сад кад га сретнем Рупу још гледа у земљу, и нека гледа. С његов леб сам га ударија у главу.

Одломак из књиге „Фатио маглу“

Павле Искреновић, Владичин Хан