Једанпут кад сам закаснија, и дома дошја у 5 сати ујутро, жена ме гађа сас саксију и вазну.
Од спрат, мало ме на главу раздрљави, малка ми ху ицепи, малка крв потече, ал добро сам. Жал ми беше за убаве китке, и саксије, све се скршише, а глава ми тврда, издржа. Једанпут ме гађа и сас врућу пеглу.
Не причам сад сас жену месец дана.
Такој се жале три другара у кафану цел дан. Попише десет литра шприцер и само си од тој причав.
Овај тепан у главу вика: „Ја са моју жену у годину дана не причам месец дана.“
А други ће: „У ти си добар! Ја не причам шес месеци.“ А трећи не може да дође на ред и вика: „Ја у годину дана причам само месец дана сас жену.“
Ова двојица занемеше.
Одломак из књиге „Фатио маглу“
Павле Искреновић, Владичин Хан
