Први пут кад је украја од татка мотор Хонду имаја је 12 године, а и сестра још у основну школу, је ишла. Укачија и њу да вози.
Марко из Гариње покрај Мотел Џепу, покрај кућу, сас сестру прошја је 220 на сат на мотор. Кућа им је покрај сам аутопут. Мајка на Марка кад је видела да је сам узеја мотор, и да се деца оволко брзо возив сас мотор, одма падне у несвес. Једва су гу расвестили с кофе воду. Цело село је трчало по Марка да га заустави, теја и њи да погази у повратку.
Други пут беше украја аутобус на татка тад је имаја око 14 године.
Татко на Марка је возија аутобус за Предејане пун сас сватови из Хан. Ишли људи на свадбу у мотел Предејане.
Марков татко, паркирао га аутобус покрај аутопут на паркинг и отишја у кућу нешто да узне.
Кад Марко то види па утрчи у аутобус, седне за волан, спусти ручну, затвори врата и крену да вози. Кад су сватови видели да их дете вози, наста кукљава, викање, урликање, плакање. Почеше и да га моле, неки да плачу повише.
Марко је возио једно километар и стане на паркинг код Ораче, отвори врата и каже: „Кој неће сас мене да се вози, нека изађе напоље, немогу ви слушам куде плачете и кукате, а на свадбу идете, излазите напоље, ајде напоље.“
У тај ма дође му татко, с кола га јури, па спаси путници, да не исцрцав.
Одломак из књиге „Фатио маглу“
Павле Искреновић, Владичин Хан
