Људи који су на руководећа места, ко и шимпанзе које имав висок положај у њиову заједницу, повише су спремни да ризикујев од онија који не водив други. Тој је показало међународно испитување које казује да овај особина можда има дубоки корени у еволуцију.
Истраживачи из Институт за љуцки развој „Макс Планк“, Текнички универзитет у Дрезден и Универзитет у Портсмут објавили су у часопис „Лидершип квотерли“ да људи на руководећа места обично викав да повише ризикујев од онија који немав руководеће обавезе, преноси Шпигел. Слично је приметено и куде шимпанзе које имав висок положај у њиове заједнице.
„Резултати показујев да поврзанос међу руководећи положај и спремнос на ризик можда има дубоки корени у еволуцију“, казала је главна ауторка на испитување Лу Мари Хаукс из Институт за љуцки развој „Макс Планк“.
Како она вика, сличнос међу људи и шимпанзе које су високо у њиову заједницу указује да се овај особина можда развила ко начин да се изборив с’с надметање за положај, ал и с’с неизвесну и често непријатељску средину. Ипак, тој што је некој повише спреман да ризикује не значи да ће јед’н д’н буде руководилац.
„Не знајемо сигурно дал људи који су повише спремни на ризик почесто доодив на руководећа места ил ги руководећи послови правив поспремни да ризикујев“, казала је Хаукс.
Анализа повише указује на прву могућнос, пошто су млоги испитаници били поспремни да ризикујев јоште пре нег што су дошли на руководећа места. Истраживачи ипак викав да се треба јоште испита да се потачно утврди каква је веза међу теј две појаве. Поврзанос међу друштвен положај и спремнос на ризик била је поизражена куде шимпанзе нег куде људи.
Аутори на испитување сматрав да тај разлика мож се објасни с’с тој што куде људи на избор на руководиоци, осим личне особине, утицав и образовање, стручне оспособљености и друге ствари. Куде животиње су отворене борбе почесте, па спремнос да се ризикује мож да има поголему улогу у стицање друштвени положај.
За овој испитување прегледани су подаци за повише од 40.000 људи из немачки Социјоекономски панел. Тој је дугорочна студија с’с истакнут узорак, у коју испитаници сами процењујев колко су спремни да ризикујев. Резултати су показали да су, поред руководеће обавезе, и поголеме зараде поврзани с’с поголему спремнос на ризик.
Истраживачи су збрали и процене од неговатељи за тој колко су спремне да ризикујев 86 шимпанзе из прикватилишта у Уганду и Кенију. Теј процене су упоредили с’с положај кој животиње имав у њиове заједнице.
Резултати показујев да се људи и шимпанзе слично понашав и тој да спремнос да се ризикује мож буде важна у стицање и одржување на положај у друштво.
Извор: Телеграф
