КУЧКА, Сергеј Јесењин

(препев на призренско-тимочки дијалект)

Зором, јутрос, у ајат под кућу,

међу шушке и стари капути,

седам ги је окучила кучка,

три шарени и четири жути.

Длаку ги је до пред мрак лизала

пол’к, с’ језик да не ги пробуди

скивкали су, док нађоше сиску

млеко јурну из кучећи груди.

Кад кокошке на спање пођоше 

да се качив на неки прут јак,

домаћин т’г излегну из кућу

и тури ги кутрики  у џак.

Кучка је по њега све по траг трчала,

стизала га, ко да шпијунира,

он кучики с’ џак баци у реку

стару кучку не гу теше дира.

Довукла се по црну т’мнину,

измрзла се мунула у шушку,

месец ву се, над кућу, учини

к’о кутренце сас малечку њушку.

Гледала је у звезде на небо

по малечки жално завивала

Месец се по небо тркаљао

жална се је пред зору успа’ла.

Без глас, она, тако занемела,

по кутрики од жалос’ липцала

склопила је тужни псећи очи

б’ш кад једна звезда је паднала.

Зоран М. Јовановић

Зоран М. Јовановић, за себе вика да је кобагим писац. Живи у село Кацабаћ куде Бојник и пише песме, приче и афоризми.

Написаја је три књиге с песме, Нит, Нада и Зов, две књиге с афоризми Прст судбине и Живи зид и три књиге на народни језик, једна с песме Нек ме минев, и две сас шаљиве приче Вика ми Лејка и Еве ги па, наставак на Лејку. 

Припремене су још једна с афоризми Мисли без покриће, једна с песме ал неје зор да саг напишемо име на овуј књигу, и једна с кратке приче Пусторечка душа, чекав да ги неки наштампа ел па да се јави неки кој оће да ги спонзорише.

Добиваја је награде за писање и за песме и за приче и за афоризми у нашу земљу Србију ал и по иностранство, куде ти не.

Ако неки оће да има овеј књиге мож ги наручи преко елетронску пошту pustorecki@gmail.com ел па да потражи кобагим писца на Фејсбук искључиво с ћирилични слова.