ДЕДИНА ЖИЧКА
Имам си туј жичку на мојега деду
волим у кафану с музику да банчим
око мен’ да играв циганке с димије
сас другари цел ноћ вино да се пије
Цигани да свирив онуј стару песму,
да ги ш’пкам тијо с’м они да чујев
по жице гудало да јеца и цвили
сас глас – мелем да ме певаљке милујев
Кад ги викнем: Оди! – у скут да ми седнев
у пазуке паре волим да ги турим
к’д од тај дерт слузе низ образи течив
жал за младос’ жалим дом да не се журим
Виолина кад ме за срце уапе
Дедина сам жичка – ‘оћу се побијем!
Па наздра’љам т’кој сас крваве руке
а под груди моја луда младос врије
Запевав сас мене ба’че и сокаци
па срце зачука згреје ме милина
кад устрепкав по мен’ газдинске девојке
док ме заглеђујев – сиротињског сина
Дедина сам жичка преко плот прерипим
па у вече летњо к’д се сви успијев
кроз пенџер ги кришком у собу улегнем
да ме цел’ ноћ после сас пољупци пијев
Имам си туј жичку на мојега деду
волим да целивам мазну кожу – белу
постељину да ги гужвам – меку свилу
сваку да откинем китку напупелу
Дедина сам жичка плаћам песму стару
како једна мајка имала је сина
што је аран живот на мерак трошија
пуста’ију пусту – никад домаћина
За све тој сам болан згазило ме време
почим још би ‘тео преко плот да рипам
кроз пенџер улегнем кад се сви успијев
уздаси да слушам док ги груди пипам.
Моје бајгим беше ал’ сам бар живео
Јоште си га ‘оћу кратко је трајало
дедина сам жичка мерак ме изео
подугачко да је мож’ не би ваљало.
Зоран М. Јовановић
Зоран М. Јовановић, за себе вика да је кобагим писац. Живи у село Кацабаћ куде Бојник и пише песме, приче и афоризми.
Написаја је три књиге с песме, Нит, Нада и Зов, две књиге с афоризми Прст судбине и Живи зид и три књиге на народни језик, једна с песме Нек ме минев, и две сас шаљиве приче Вика ми Лејка и Еве ги па, наставак на Лејку.
Припремене су још једна с афоризми Мисли без покриће, једна с песме ал неје зор да саг напишемо име на овуј књигу, и једна с кратке приче Пусторечка душа, чекав да ги неки наштампа ел па да се јави неки кој оће да ги спонзорише.
Добиваја је награде за писање и за песме и за приче и за афоризми у нашу земљу Србију ал и по иностранство, куде ти не.
Ако неки оће да има овеј књиге мож ги наручи преко елетронску пошту pustorecki@gmail.com ел па да потражи кобагим писца на Фејсбук искључиво с ћирилични слова.
