Ка се врну из Вијетнам, удоми куче Лиму, па после поче да чува и друга кучетија. Све поче ка га јед’н пријатељ замоли да му причува куче.

Работа му е да сваћи дан шета кучетија, да се игра с’с њи и да ђи занима, да њи не буде досадно. Иако работата неје лка, дава му млого радос и задовољство.

Орате дека су кучетија жива створења што си сваћи дан дочекују газду како да им е најважан на цел свет. И бш затова дан’с млого човеци не мож да си замисле животат без њи. А ка газдите несу тува, требе њи некој на кога мож да верују да чува кучето. Јед’н од њи е и Никша Херман из Београд, човек што оди љубав према животиње, одговорнос и поверење направи своју работу.

Како орати Никша, на кучетијата не требе млого. Они само очу да се шетају, да њушкају и да се играју. Он сваћи д’н шета девет кучетија, а свако куче си има свој нарав. Једно оче да трчи, друго застане на свако ћоше, а трећето највише обича да се мази с’с деца.

„Сви ђи зберем на једно место, па после ђи водим на Калемегдан. Тамо имају све што њи требе“, рече Никша Херман.

Преди пет године се врну из Вијетнам, куде е работил како учитељ за енглесћи језик. Тегај е удомил кучку Лиму, а она дан’с си има још осам другари за игру.

Лима сваћи д’н има друштво за шетање и игру, затова што Никша чува и њи. Како сам орати, све поче ка га пријатељи замолише да њи причува кучетијата. После виде да бш туј работу оче да работи.

„Очу да се играм с’с кучетијата, па сам спојил убаво и корисно и испунил сам си јед’н дечји с’н“, рече Никша Херман.

На Никшу се тија с’н испуни, а сигурно се испуни и на кучетијата што ђи чува. Они не умеју да орате, ама умеју да покажу колко су срећни.

За себе каже дека има најубаву канцеларију на свет – реку и обалу. Осим што чува и шета кучетија док су њи газдете на работу или на пут, за некоја кучетија што ђи е померил оди улицуту, с’с помоћ на пријатељи, нашл е и нов дом.

„Пре него што појду код новог газду, работим с’с њи, учим ђи, играм се с’с њи и гледам да ђи занима, да њи не буде досадно. И они се заједно играју и друже се. Најпрво идемо на голему шетњу ујутро, па се врнемо да ручају. После ђи пак изводим, па тека излеземо три-четри пути у тија д’н“, рече Никша.

Како орати, работата неје лка, ама мож и убаво да се заради. Нема никакву муку ни с’с комшије, затова што су он и кучетијата највише време напоље. Преди зградуту њи се често придруже и комшијска кучетија, па друштвото буде још поголемо. Иза овија осам кучетија стоју искуство, стрпљење и голема љубав према овеја животиње.

Извор: Блиц