Жвака – глагол несвршеног вида, односи се на уситњавање хране зубима, жвакање. Облици презента и императива овог глагола (као и глагола који су од њега настали) у призренско-тимочком дијалекту разликују се од облика презента и императива у стандардном српском језику. Тако, уместо облика: жваћем, жваћеш, жваће; жваћемо, жваћете, жваћу, наилазимо на облике: жвакам, жвакаш, жвака; жвакамо, жвакате, жвакав. Као и: жвакај/жвакајте, уместо: жваћи/жваћите.

Пример:

„Нема сви зуби, па не мож брго да жвака“

„Чек да сажвакам, па ћу пинем сок“.

Потика – глагол свршеног вида који се у призренско-тимочком дијалекту употребљава са значењем: изгубити.

Пример:

„Тури га на видно место, да се не потика“,

„Не знам куде ми је тој, негде сам га потикала“.

Зајац – у југоисточним деловима Републике Србије ово је замена за реч зец. Осим за животињу, као и у стандардном српском језику, може се употребити и са пренесеним значењем.

Пример:

„Зајци најмлого волив да једев купус и шангарепу“,

„Уплашија се, па се тресе ко зајац.”

„Куде ћу га стигнем, брз ко зајац.”