„Искусни подрумар“ од Захарију Орфелина, објавен 1783. годину у Беч, претставља прво познато дело од вино на српски језик и једно од најзначајни дела на српскo енолошко и агрономско писување.
Орфелин, познат српски књижевник, историчар, просветитељ, гравер и калиграф, у овој дело је обрадио све што се знало од виноградарство, правење и чување вино, ко и од тој како се вино употребљава у свакодневан живот у тој доба.
„Искусни подрумар“ има стотину преписи за справљање биљна вина, разни алкоколни и безалкоколни напици, ко и лековити напици. Књига детаљно описује начини и време на бербу и сушење лековите биљке, ко и кориснос и лековиту вреднос на сложени раствори и мешавине направени од преко 200 домаће и стране лековите и ароматичне биљке. Посебно је важан дел кој се односи на препис за правење бермет, зачињено вино типично за Фрушку гору, у које се користе 27 врсте биљке, за шта је свака породица имала њојну си „малечку тајну“.
Књига од Орфелина је млого утицала на развој на виноградарство и винарство у Србију, посебно у дел на Фрушку гору, кој је познат по тој што прави вино. Његова књига је служила ко водич за виноградари и винари, давала ги корисни савети и упутства за подобро правење вино. Такође, „Искусни подрумар“ је значајан и за културну историју, јел претставља мешавину на научна знања и практична искуства из тој време.
Дан’с се „Искусни подрумар“ мож нађе у фототипско издање из 1986. годину, које су објавили Народна библиотека на Србију и Дечје новине из Горњи Милановац. Овај издања се мог пронађу у старинарнице и на интернет странице за продавање књиге. Такође, електронски примерак на књигу га има на интернет, и такој повише људи мог се упознају с’с овој важно дело на српску културну баштину.
Захарија Орфелин (1726-1785) је био чувен српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеници. Ко песник, Орфелин је најзначајан за српску поезију на 18. век. Написао је први српски буквар из 1767. по кој су учили млоги нараштаји. Његова најголема књига је „Житије на Петра Великог“ (1772). Написао је и први српски „Вечити календар“ 1780, штампан у Беч 1783. Био је млого добар ко сликар, калиграф и бакрорезац, направио је повише дела у бакрорез. У седамдесете године на 18. век изабран је за почасног члана на Уметничку академију у Беч.
Извор: Bizlife и РТС Радио Београд 1
